Ovaj projekat je pokrenut zbog toga što su sadašnja brojnost i rasprostranjenost jelenske divlјači u otvorenim lovištima Srbije verovatno najmanji u istoriji ove vrste krupne divlјači, koja je nažalost istreblјena u mnogim brdskim i planinskim područjima centralne Srbije, tačnije južno od Save i Dunava.
Procenjena brojnost jelenske divlјači najveća je na području Vojvodine (oko 4.340 jedinki u proleće 2015. godine), dok je značajno manja na području Južne i Istočne Srbije (oko 1.030 jedinki), posebno na području Šumadije i Zapadne Srbije (oko 150 jedinki). Na osnovu zvaničnih podataka (Republički zavod za statistiku) godišnji ulov jelenske divlјači najveći je na području Vojvodine (968 jedinki), što čini više od 90% ukupnog ulova jelenske divlјači u Srbiji. Prema tome, godišnji ulov jelenske divlјači u centralnoj Srbiji (67 jedinki), zaista je simboličan u odnosu na procenjenu prolećnu brojnost (oko 1.180 jedinki), posebno u odnosu na površinu lovišta i prirodne uslove (oko 5,6 miliona hektara, od kojih su 33% šume i šumsko zemlјište).
Zaklјučak da sadašnje gajenje i zaštita jelenske divlјači nisu adekvatni u većem delu Srbije, najbolјe ilustruju zvanični podaci o stanju jelenske divlјači u nekim zemlјama u okruženju. Mada je Slovenija četiri puta manja od Srbije (20.273 km2 < 88.361 km2), ukupno korišćenje jelenske divlјači, na primer, u 2010. godini iznosi 5.369 jedinki, od kojih je 4.514 jedinki ulovlјeno, a 855 jedinki su evidentirani gubici. U istoj godini, što je još važnije, u ovoj alpskoj zemlјi ostvareni prihod samo od prodaje mesa jelenske divlјači iznosi 550.000 EUR.
Jelenska divlјač je više puta reintrodukovana (naselјavana) u šumska područja širom centralne Srbije, koja su u prošlosti bila deo njenog prirodnog areala, a to su: Mali Jastrebac (1954), Deli Jovan (1960), Južni i Severni Kučaj (1962), Veliki Jastrebac i Sokolovica (1997), Cer (1998), Čemernik (2000) i Bukovik (2005). Novonastale populacije u severoistočnoj Srbiji uspešno se razmnožavaju i omogućuju normalno lovno gazdovanje, ali je novonastala populacija na Malom Jastrepcu ubrzo istreblјena zbog prekomernog lova i nebrige šumarskih stručnjaka.
Novije reintrodukcije jelenske divlјači u centralnoj Srbiji nisu u potpunosti realizovane prema uputstvu za reintrodukcije, koje je donela grupa eksperata pri Međunarodnoj uniji za zaštitu prirode (IUCN, Deer Specialist Group, 1995). Na prvom mestu, pretprojektne aktivnosti nisu eliminisale (ili redukovale na zadovolјavajući nivo) ranije uzroke ugrožavanja i istreblјenja jelenske divlјači, niti su obezbedile neophodnu dugoročnu finansijsku i političku podršku procesu reintrodukcije, zbog čega to još uvek važi za jedan od glavnih zadataka i cilјeva razvoja lovstva Srbije.
Ovaj projekat ima veliki značaj za šumarstvo i lovstvo u centralnoj Srbiji, a neki od efekata projekta su:
– unapređenje planiranja i organizacije gazdovanja šumama i lovištima;
– pobolјšanje uslova za opstanak i razmnožavanje jelenske divlјači;
– povećanje brojnog stanja i pobolјšanje strukture (polne, starosne i trofejne) populacija jelenske divlјači;
– unapređenje značajnijih funkcija šuma.